Složio bih se s ovim što si napisala - igre mogu zaista biti korisne, nema u njima samo ubijanja, klanja, rezanja i uništavanja. Ima tu gradnje, stvaranja, razmišljanja. I naravno, loše o igrama govore oni roditelji koji svoju djecu ne puste niti da izađu iz sobe, a kamoli stana.

I da, bio sam na Španciru. Odlično je ove godine. Idem i slijedeći vikend

Gdje je kvaka? U stupidnim starcima. Prvo i osnovno, JA sam ta koja odlučuje što dijete igra. I drugo: JA sudjelujem u igri. Ne da sam uvjerena, nego znam da mi klinka neće do 8. razreda naučiti toliko engleskog koliko je naučila uz igre (i slušanje glazbe). Samo što sam JA morala dati odgovore na sva pitanja, pa sad i pitanja ima sve manje. Strateške i taktičke igre su zakon za razvijanje logičkog razmišljanja. Simsi su zakon za prostornu orijentaciju - najviše voli graditi kuće, a i spoznavanje da su neki likovi “teški” po karakteru isto nije bez veze (u svakakve razgovore nas je to odvelo). Harry Pottera ne može odigrati bez da odigra šah. Zoo Tycon je bez veze igrati ako usput ne naučiš nešo o životinjama da bi im uredio stanište, zoo propada ako ne planiraš “ekonomiju”.

Ajde da vidim tupsana koji će mi se usuditi reći da su igre “zlo”! Usput, puno toga opet JA ne bih znala o svom računalu da nisam morala savladavati različite “prepreke” - recimo nije mi bilo na kraj pameti da Simsi zaštekaju protiv svake zdrave logike s obzirom na jačinu stroja, kvaka je bila u lošem napajanju …

Uf, baš si me vužgal :)))